Општина Александровац налази се у централном делу Србије и обухвата чувени Жупски крај, простор препознатљив по виноградима, благој клими и дугој традицији пољопривреде и винарства. Овај крај представља спој природних лепота, богате историје и аутентичног начина живота, што га чини значајном туристичком дестинацијом.
Географски положај
Александровац се налази у долини Жупе, окружен планинама Копаоник, Жељин, Јастребац и Гоч, које пружају природну заштиту и стварају повољне климатске услове. Брдско-планински рељеф, плодно земљиште и велики број сунчаних дана чине овај простор идеалним за виноградарство, воћарство и боравак у природи. Општину чине град Александровац и бројна села, повезана мрежом локалних путева и природних предела.
Територоријално, Жупа обухвата 54 насељена места и дели се на Горњу и Доњу Жупу. Горња Жупа обухвата брдско-планински предео, са надморском висином до 1.500 метара, док је Доња Жупа виноградарски крај, смештен до 450 метара надморске висине.
Демографске карактеристике
На територији општине живи становништво које је снажно везано за традицију, земљу и породичне вредности. Жупа је позната по гостопримству, очуваним обичајима и активном учешћу локалног становништва у културним и туристичким манифестацијама. Сеоска домаћинства, породичне винарије и мала предузећа имају важну улогу у очувању идентитета краја и развоју локалне заједнице.
Историјски развој
Александровац је кроз историју првобитно био познат као Кожетин, а 1882. Године указом краља Милана Обреновића добија данашњи назив, по престолонаследнику Александру Обреновићу.
Историја Александровца и Жупе сеже дубоко у прошлост. Још у античком и средњовековном периоду овај простор био је насељен и значајан за привреду и трговину. Виноградарство се у овом крају развијало вековима и постало препознатљив симбол Жупе. Кроз историју, Александровац је био административно, културно и економско средиште краја, а богато културно-историјско наслеђе данас се огледа у музејима, црквама, споменицима и традиционалним манифестацијама.
