На територији општине Александровац налази се пет манастира И преко двадесет цркава, који представљају основу верског туризма. Наиме то су чувари
Манастир Плеш
Налази се у прекрасном природном окружењу, подно планине Жељин, у близини горњег тока реке Расине и средњовековног Града Козника, постао је једна од омиљених дестинација за бројне ходочаснике. Првобитни манастир Светих Козма и Дамјана саграђен је 1420. године. Опустео је након 1901. Године после велике поплаве која је оштетила цео манастирски комплекс. Сељани су 1939. године, на старим темељима подигли мању цркву. У период од 1996. до 2003. године саграђен је и освештан је нови манастир на истим темељима светиње из периода Немањића.
Манастир Дренча
Налази се под заштитом Републике Србије као споменик цултуре од великог значаја. Манастирска црква посвећена је Ваведењу Пресвете Богородице. Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре.
Свети кнез Лазар И патријарх Спиридон потврдили су 1382. године манастиру Дренча поседе у области Расине и Браничева. Ова повеља, сађена на зеленој свили И са воштаним печатом чува се у манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори. На основу ове чињенице сматра се да је подигнут непосредно пре тога, најраније 1379. године. Османлије су га порушиле 1454. године. Потпуна обнова завршена је 2006. године.
Манастир Руденице
Манастир су подигли локални властелин Вукашин и његова супруга Вукосава, крајем 14 и почетком 15 века, а његов живопис је настао између 1402. и 1405. године. Манастирска црква, посвећена Светом Илији, има основу триконхоса сажетог облика и припада моравском стилу.
Током наредних векова црква је порушена и напуштена. Манастир је обновљен 1936. године, по иницијативи епископа Николаја и освећен је на Илиндан те године. У оквиру треће обнове Манастира Руденице у току је уређење Параклиса – нове мале зимске цркве унутар парохијског дома, посвећене Пресветој Богородици Тројеручици. У манастирском комплексу је изграђен нови звоник, раде се на уређењу Порте у чијој близини је извор свете воде Светог пророка Илије.
Манастирак
Манастир Светог Романа, задужбина је Милоша Обилића. Манастирак се налази код села Мрмош. Обнова је урађена деведесетих Година. На месту где је направљена дрвена црква пронађена је надгробна плоча за коју се верује да је била на гробу Милошеве мајке. Сама локација гроба међутим није са сигурношћу утврђена. У Манастирку је мати Евгенија, једина монахиња у овој светињи. Манастир је окружен густом шумом и природом. До манастира воид земљани пут преко импровизованог моста који ван лење сезоне поплави река.
Црква Вазнесења Господњег
Смештена на мањем узвишењу у насељу Кожетин, северозападно од центра Александровца. Ова црква представља непокретно културно добро и уписана је у листу заштићених споменика цултуре Републике Србије. Кожетинска црква подигнута је 1804. године на месту старије грађевине, чији су остаци били видљиви у близини апсиде, а према предањима, она је спаљена 1797. године. Ова црква била је прва освештана у Карађорђевој Србији. Играла је веома важну улогу у борби Кожетинаца против Турака од 1806. до 1813. године, као и од 1832. до 1833. године, током владавине Милоша Обреновића, када је окончано ослобођење александровачког краја од османлијске власти.
Саборна црква
Смештена у Александровцу, ова црква је једна од ретких посвећених Сабору светих Српских Светитеља и просветитеља. Градња је започела 1992. године, а цела Жупа је активно учествовала у њеној изградњи. Саборни петокуполни храм представља пример свенародног задужбинарства. Унутар храма чувају се мошти светих, као што је Свети Симеон Дајбабски, као и две јединствене трон иконе: Сабор српских просветитеља и учитеља и чудотворна икона Мајке Божије Млекопитатељнице Жупске. Икона Сабора представља 19 просветитеља, укључујући свето архиепископа Јоаникија И, пред којом верници читају молитве за помоћ у учењу. Икона Мајке Божије, пак, помаже при порођају, здрављу и васпитању деце, а у њеној композицији су Богородица, свеци и цитат из Новог завета.
