Александровац је дом значајних музеја који чувају и презентују културно-историјско и винарско наслеђе Жупе. Посета овим институцијама пружа јединствену прилику да се упознате са историјом, традицијом и богатством овог краја.
Завичајни музеј Жупе – Александровац
Завичајни музеј Жупе званично је отворен на Светог Саву, 27. јануара 1991. године, и од тада представља централну институцију у очувању културних добара општине Александровац. Музеј је настао као резултат вишедеценијског рада дружине „Цоллегиум хисторицум Жупа“, основане при гимназији у Александровцу, предвођене професором историје Милославом Бонђићем.
Смештен у „Кући попа Марка“, згради под заштитом Завода за заштиту споменика културе из Краљева, музеј заузима површину од 381 м² и обухвата археолошку, етнографску и историјску поставку са око 3.000 предмета. Фототека музеја садржи око 6.000 фотографија и негатива, док библиотека броји 2.600 књига. Завичајни музеј Жупе представља угледну и афирмисану институцију у области заштите културних добара, која је прави културни репер Александровца.
Музеј винарства и виноградарства
Музеј винарства и виноградарства основан је 31. марта 2000. године, и смештен је у историјском винском подруму Пољопривредне школе у Александровцу, саграђеном 1924. године. Музеј на јединствен начин презентује Жупу Александровачку, престоницу лозе и вина Србије, кроз векове.
Посетиоци музеја могу се упознати са историјом виноградарства, традиционалним справама, прибором и алатима који су некада коришћени за прављење вина. На улазу их дочекује велика мапа винородне Жупе, док фотографије и тематске просторије — „Жупска трпеза“, „Пољански двор“, „Врионица“ и „Мајсторска соба“ — приказују изглед пољана и богатство винарске традиције.
Винова лоза у Жупи гаји се још од доба Римљана, а први писани подаци потичу из Студеничке повеље из 1196. године, када је жупан Стефан Немања даровао виноградарска села манастиру Студеница. Француски конзул Деко је 1904. године Жупу описао као „европску Шампању“, због сличности са француским винородним пределима.
Дом културе Милосав Буца Мирковић
Дом културе у Александровцу основан је 1974. Године и од тада представља центар културних дешавања Жупе. Године 2014. Добија данашњи назив – Дом културе Милосав Буца Мирковић, у част нашег познатог писца, позоришног и књижевног критичара , који се својим радом и ангажовањем дао немерљив допринос развоју и промоцији културе нашег краја.
Као установа чији је онивач Скупштина општине Александровац, може се рећи да заузима важно место у културном животу општине. Основ његовог деловања чини реализација програма у свим областима културе и уметности. Кроз разноврсне програмске активности представљају се врхунска уметничка остварења, и тако Дом културе остаје средиште културних и друштвених збивања у Жупи.
Задатак установе културе, а нарочито Дома културе, јесте подстицање стваралаштва и обезбеђивање просторних, техничких и стручних услова свима који се баве културом и уметниким радом.
Народна библиотека Александровац
Читаоница у Александровцу, позната као Читаоница кожетинска, основана је 18. Јануара 1872. године. Ова институција је започела свој рад с циљем промовисања читања И културе у локалној заједници. Оснивање библиотеке представљало је важан корак у ширењу образовања И културе у овом малом месту у Србији. У наредним деценијама, библиотека је расла како у броју чланова, тако И у броју књига. Осим књига, библиотека јепочела да приређује И различите културне догађаје као што су предавања, изложбе И књижевне вечери. То је допринело јачању њеног статуса као културног центра у локалној заједници.
У савременом добу, Народна библиотека Александровац се прилагодила дигиталном добу. Увела је рачунарски каталог И приступ интернету, омогућавајући члановима да приступе електронским ресурсима И дигиталним збиркама. Данас библиотека броји преко 900 чланова. Промовисање књиге као непролазне вредности И увек актуелног медија у процесу доживотног образовања остаје трајни задатак установе.
